Kritika  predstave “Epitaf “ – “Svetlost” 3.april 2008.godine autor Gordana.Jocić
 “Dora Delbjanko  ima svega 28 godina.Sudeći po onome što su ovih dana i  Kragujevčani mogli da pogledaju ,zahvaljujući predstavi Dramskog studija Doma omladine,predstoje joj zlatni dani i karijera koja bi mogla da zaliči na onu  Biljane Srbljanović .Rodjena jeu Puli 1980.godine.Diplomirala je dramaturgiju 2004. na Akademiji dramskih umetnostri u Zagrebu….Teškoje išta dodati onome što su o ovoj
Odličnoj crnoj komediji već napisali neki hrvatski kritičari.A to je,da je reč o jednom ironičnom i autoironičnom pogledu na ljude zahvaćene “ratnim virusom”.Dora Delbjanko
Moru neprestanog ubijanja,koja je narodima sa ovih prostora maltene rutina,sagledava kroz vizuru  iščašene porodice čija je”molitva “ – ustani,umij  se,ubi!...
                  Izvrsna  komedija u kojoj su se mladi glumci Dramskog studija snašli veoma
Dobro zahvaljujući i zabavnoj režiji Slavice Urošević koja je odolela iskušenju da od prave komedije napravi grotesku,što inače radi većina savremenih autora.Rediteljka je samo razigravala ovaj tekst što se najbolje vidi  u sceni poklanjanja glumaca.Za svaku pohvalu su Isidora Mirčetić u ulozi Jagode i Dušan Isailović u ulozi Veselina,Ali predstavu ovog
Puta  ne nose toliko glumci koliko tekst i režija.Prepoznajući  nakaradnost svojih životnih iskustava u okruženju prepunom ubistava publika se gromko smejala dogodovštinama ove familije koja nam je,uprkos temi,a možda baš i zbog nje-nekako bliska.Ne slučajno,prepoznajemo u ovim likovima i Kovačevićeve  besmrtne “Maratonce”.Hvala Dramskom studiju što nas je upoznao sa Dorom Delbjanko.”